– Tvoj ton, tvoje držanje, tvoj trud, sve je uzaludno.

– Šta to znači da ne mogu ništa?

– Za sada ne možeš, ali jako je bitno da ne odustaješ. To se zove sindrom roditelja.

– To ne postoji.

– To je čisto da stavim u kontekst, nije bitno. Važno je da se trudiš. Ti njih ne učiš lekcije nego ih učiš prepoznati lekcije kada ih imaju prilike naučiti, razumiješ?

– Ne

– Evo ti primjer, roditelj ti govori da nešto nije dobro za tebe i daje ti razne razloge, ali ti misliš da si drugačiji da on ne kuži i sve to bla bla bla, to znaš?

– i?

– Pa nikad nećeš poslušati i reći, ajme hvala što si mi to rekao oče i postupiti ću ispravno. Ne, nego ćeš to napraviti i dogoditi će se upravo ono što je on govorio i to je to. I sad, ako ti se tata trudio onda ćeš shvatiti lekciju na prvom koraku, ali ako nije tko zna kada ćeš shvatiti.

– Je moguće da nikad ne shvatiš?

– Pogledaj oko sebe, šta ti misliš?