– Tvoj ton, tvoje držanje, tvoj trud, sve je uzaludno.
– Šta to znači da ne mogu ništa?
– Za sada ne možeš, ali jako je bitno da ne odustaješ. To se zove sindrom roditelja.
– To ne postoji.
– To je čisto da stavim u kontekst, nije bitno. Važno je da se trudiš. Ti njih ne učiš lekcije nego ih učiš prepoznati lekcije kada ih imaju prilike naučiti, razumiješ?
– Ne
– Evo ti primjer, roditelj ti govori da nešto nije dobro za tebe i daje ti razne razloge, ali ti misliš da si drugačiji da on ne kuži i sve to bla bla bla, to znaš?
– i?
– Pa nikad nećeš poslušati i reći, ajme hvala što si mi to rekao oče i postupiti ću ispravno. Ne, nego ćeš to napraviti i dogoditi će se upravo ono što je on govorio i to je to. I sad, ako ti se tata trudio onda ćeš shvatiti lekciju na prvom koraku, ali ako nije tko zna kada ćeš shvatiti.
– Je moguće da nikad ne shvatiš?
– Pogledaj oko sebe, šta ti misliš?